Forum
Žene - Верзија за Штампу

+- Forum (http://vremeplov.rs/forum)
+-- Форум: GLEDAJ ME I SLUŠAJ (/forumdisplay.php?fid=9)
+--- Форум: Vremeplov Televizija (/forumdisplay.php?fid=36)
+---- Форум: Talk show, Smehoteke, Emisije zabavnog karaktera (/forumdisplay.php?fid=239)
+---- Тема: Žene (/showthread.php?tid=2420)

Странице: 1 2


Žene - Trinity - 09-18-2012 01:43 PM

Tema: Sakupljači

Prošle nedelje smo pričali o garderobi i o tome kako je teško naći nešto što nam odgovara. Zato se ponekad dešava da kupljene stvari ni jednom ne obučemo, ali ih zato godinama čuvamo u kući. Ipak, ne gomila se samo garderoba koju ne nosimo, već i razne igračke, uspomene, novine, papiri pa čak i bela tehnika. Kada ova čudna navika prelazi u problem Žene će pokušati da saznaju od psihološkinje Kristine Brajović Car.


RE: Žene - Trinity - 09-18-2012 02:26 PM

Tema: JUSonostalgija

Sećate li se JUS-a? Starije generacije svakako pamte kada se za nekoga govorilo da nije po JUS-u, što je u prevodu značilo da se svojim dimenzijama ne uklapa u standardizovane mere. U ovoj emisiji pričamo o garderobi i veličinama. Da li postoje standardi za brojeve garderobe i da li ti standardi imaju veze sa realnošću razgovaramo sa Goranom Papovićem predsednikom Nacionalne organizacije potrošača, Ašokom Murtijem stilistom i Anđelinom Zebić iz Instituta za standardizaciju Srbije.


RE: Žene - Trinity - 09-18-2012 02:26 PM

Tema: Žene i fudbal

Šta je to što muškarce vezuje za fudbal, a žene ne razumeju? Da li žene stvarno ne razumeju fudbal ili ga samo ne vole, ili je sve to samo stereotip? O „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“ i odnosu muškaraca i žena prema ovom sportu, Žene razgovaraju sa fudbalskim sudijom Ružom Ilić i socijalnim psihologom Prvoslavom Plavšićem.


RE: Žene - Komsinica - 10-01-2012 02:49 PM

Zimnica

Rana jesen,za prave domaćice vreme da se pozabave zimnicom: ajvarom, pečenim paprikama, turšijom... Naše žene, Irina, Maja, Ivana, Marija i Nataša će ove nedelje zasukati rukave, opasati kecelje i pokazati kako im ide spravljanje zimnice. Pored tradicionalnih načina pripreme, Maja Volk će specijalno za gledaoce Prve otkriti svoje tajne recepte za „zdravu zimnicu“.


RE: Žene - Komsinica - 10-18-2012 12:39 PM

Živeti sa dijabetesom

Brzina savremenog života donosi brojne izazove koji pogubno utiču na naše zdravlje. Nepravilna ishrana i stres okidač su mnogih bolesti, a u poslednje vreme najčešći su uzrok dijabetesa. O dijabetesu i životu sa ovom bolešću razgovaramo sa doktorom Vladom Veličkovićem, Bojanom Marković, koja godinama živi sa dijabetesom, Igorom, jedanaestogodišnjakom koji se bori sa ovom bolešću a videćete i priču Ljiljane Stjepanović.


RE: Žene - Komsinica - 10-18-2012 12:39 PM

Aktivan život

Da li samo mladi ljudi treba da treniraju, idu na fitnes, aerobik, jogu, u škole plesa ili teretanu? Da li ste zdraviji posle dva sata kuvanja ili posle dva sata plesanja salse i koliko ste zaista spremni za akciju? Ove dileme Žene će pokušati da reše uz stručnu pomoć svojih gostiju: plesačicom i koreografom Lokicom Stefanović i fizioterapeutom Ljiljanom Katunac.


RE: Žene - Komsinica - 10-18-2012 12:39 PM

"Rođenje bez nasilja"

Ove subote, Žene se bave temom rođenja bez nasilja, nemedicinskim porođajem i pravom žene da izabere način, položaj i podršku kakvu ona želi, a ne koja joj se nameće. Gosti u studiju će biti: psiholog Dragoslav Grujičić, babica Divna Miljković i dr Vladimir Vajs, načelnik Pančevačkog porodilišta.


RE: Žene - Trinity - 10-31-2012 12:51 PM

Tema: Kako usporiti starenje

Ove subote, Žene će pokušati da reše univerzalnu misteriju oba pola – Kako usporiti starenje! Voditeljke će potražiti recept protiv starenja zajedno sa svojim gostima, glumicom Radom Đuričin i novinarom Vanjom Bulićem.

[Слика: zene-HP.jpg]


Da li je starenje nužno i prirodno? Šta o tome misli Maja Volk, pročitajte

Da li je starenje nužno? Da li je starenje prirodno?

I vi i ja samo učili, a to klasična medicina potvrđuje, da starenje počinje čim se rodimo a zvanično, posle neke 25 godine starosti....No, da li je to zaista tako, pa čak i ako je tako, kako da se razvijamo dalje, produžavajući svoj aktivan životni vek?

Preporođivači u Americi (pokret novih puteva psihologije, začet sedamdesetih godina prošlog veka) imaju vrlo duhovitu definiciju da su bolesti i starenje LOSA NAVIKA ČOVEČANSTVA. A kad promenimo loše navike, promenimo i posledice. Pogledajte svog kućnog ljubimca, bez obzira da li je u pitanju mačka, pas ili papagaj. Starenje se gotovo i ne primećuje, minimalno i možda se ispoljava samo u blagoj promeni boje dlake ili perja. Ako ga iskvarite lošim navikama, lošom ishranom i nekretanjem, i oni će pokazivati znake starenja, ali u protivnom, teško da možete da odredite razliku izmedju aktivnog lovačkog psa od 10 godina i onog od 3, a to je razlika izmedju mladića od 20 godina i čoveka od 70. Na čoveku se jedino, od svih vrsta na zemlji toliko vidi starenje, a ujedno je on i jedan od najbolesnijih primeraka života na zemlji. U prirodi, bolest je retka a vitalnost traje gotovo do samog kraja, koji stiže kad se potroše metabolički enzimi. Životinje jesu ograničene svojim genetskim potencijalom, ali nama je dato što nijedna druga vrsta nema na Zemlji, dato nam je da možemo da se menjamo i razvijamo i nadrastamo genetske predispozicije.

To što vam je otac umro u 80 a majka u sedamdesetoj, ne znači da ćete vi da živite do 76 godine.....jer, pod jedan, danas ljudi ne umiru prirodnom smrću, umiru od bolesti, izazvanih upravo lošim navikama života. Najdugovečnija bića na planeti su biljke. Na ćelijskom nivou, jednoćelijski organizmi ne stare milionima godinama, samo se umnožavaju. Kod sisara, brzina pulsa i pritisak su pokazatelji dužine života, pa je tako slon dugovečan kao mi, ali mi imamo puls isti kao kod konja koji zivi 40 godina, koliki je inace bio prosecan ljudski vek negde na pocetku naseg uspravnog hoda po zemlji. Dakle, mi smo uspeli da udvostručimo svoje trajanje, svojim RAZVOJEM, a ne civilizacijom. Zašto onda danas odbijamo da se dalje razvijamo, odbijamo da se menjamo, da se otvorimo za nova saznanja, da primimo informacije koje se potpuno kose sa onim sto smo učili u skoli? Zasto?
Za kreativnost bilo u zivotu bilo u poslu, potrebne su tri stvari: vizija, strast i akcija. Ako imate viziju, a nemate strast i akciju, bićete neispunjeni sanjar. Ako imate strast, bez vizije i akcije, često ćete zalud trošiti energiju i biti na pogrešnom putu. Ako imate samo akciju, bez vizije i strasti, bicete prosečni....dakle, ako imate viziju, recimo, da ćete živeti 130 godina, i imate strast, u prevodu, snagu i volju da to izvedete, onda predjite u akciju da se to i ostvari. A akcija je sledeća - izbacite loše navike čovečanstva.
Poboljšajte svoj život na ćelijskom nivou. Ako je naše telo, staro telo, sposobno da stvori najsavrsenije i najmladje ćelije - ćelije novog ljudskog bića, onda je sposobno i da obnavlja sopstvene ćelije.

Dajte mu najsavršenije i najprirodnije gorivo, živu hranu , dajte mu kretanje, jer mi smo stvoreni da se krećemo, dajte mu dobar kiseonik i čistu vodu, puno sna, dajte mu samopouzdanje (koje stiže samo po sebi kad krenete ovim putem ) i zamislite, proces starenja ne samo da se zaustavlja ili usporava on se i okreće unazad i krećete ka podmladjivanju. Zato starenje treba nazvati onako kako je to uradio moj Gruja, USAVRŠAVANJEM MLADOSTI. Moje lice se ispeglalo i pegla se i dalje od kako sam na živoj hrani, od kad vežbam i od kada dišem.
Kosa mi se oporovila i raste dva puta brže nego u mladosti. Kičma mi se ispravila, kondicija poboljšala, na merenju koje sam vršila (merenju BIOLOSKE starosti organizma)ja sada bioloski imam 32 godine.
U trenutku kada me je medicina olakšala od raka i grkljana i žlezdi i izazvala menopauzu, ja sam bila starica bez zuba, ispucale, oronule, opuštene kože, sivog lica, mrtve kose, depresivna i očajna. Moja bioloska starost u tom trenutku je bila preko 60 godina. Iako sam imala 49. Dakle, sve je moguće i sve je u vašim rukama. Budućnost čovecanstva je upravo u tom sagledavanju neverovatne moći čoveka, a ne nauke ili medicine, moći unutarnjih čoveka koji je sposoban da svojom dušom i telom promeni svoj život a time i putanju celog čovečanstva.
Bitna je razmena znanja, saznanja, radoznalost i DOŽIVOTNO OBRAZOVANJE, dozivotna otvorenost za razvoj. Kad prestanemo da se razvijamo, počinjemo da starimo. Tu je medicina u pravu. Ali ko jedino odlučuje da li ćete prestati da se razvijate ili ćete to činiti do kraja života? Samo vi. I niste srećom, jedini. Radoznali i kreativni i slobodni ljudi se udružuju u novim progresivnim idejama.
Od rodjenja bez nasilja, preko ishrane živom hranom i super hranom, promenama obrazovanja, načina učenja, razvoja, dobijamo sasvim novu sortu ljudskih bića - slobodna, kreativna, dugovečna, neograničena bića koja umeju da razmišljaju i vole da se razvijaju, bez obzira na njihovo poreklo, status, obrazovanje i starost. Imate ljude koji su stari i konzervativni po mišljenju i rezonu u 20 godini a živahne, oslobodjene ljude u sedamdesetim godinama koji su mnogo mladji i progresivniji u ponašanju. Naša sveukupna lepota je upravo u toj raznovrsnosti i medjusobnoj interakciji i bliskosti. Maja Volk nije čudak, ni frik, ni matora budala, kako me je na jednom sastanku nazvao jedan krupniji tridesetogodišnjak, već misleći čovek koji se doživotno razvija. Šta vas sprečava da pokušate to isto?

link


RE: Žene - Kaja - 11-14-2012 03:23 PM

Tema: Prvi dani roditeljstva

Kako se ophoditi prema tek rođenoj bebi, kako je kupati, povijati, hraniti… Odgovore na ova pitanje, Žene će potražiti od svojih gostiju - fizioterapeuta Ljiljane Katunac i pedijatra Jelene Jovanović.

Prvi dani roditeljstva

Ne mogu da prežalim što sam slušala starinske savete o tome kako bebu treba uobročiti, kako ćemo je razmaziti ako je često držimo u rukama i gomilu gluposti kojima, pod parolom dobrog vaspitanja, počinje rano zlostavljanje dece. Vrlo odgovorno tvrdim da su baš sve nas roditelji zlostavljali starinskim vaspitanjem, i to iz najboljih namera, što ipak ne opravdava traume koje su nam nanete nedostatkom ljubavi ili namernim nepružanjem ljubavi, kako bi deca bila bolje vaspitana.

Svo naše bezglavo jurcanje za ljubavlju, toliko propalih veza, emotivna nezrelost, sve su to posledice toga što nas je pre tridesetak i više godina godina medicina uveravala da beba nema pamćenje. Naprotiv, danas znamo da naše telo pamti sve, počev od prve traume porođaja.
Nekada smo se podsmevali primitivnim plemenima u kojima majke sve vreme, dok se kreću illi nešto rade, nose decu uz sebe, a ta deca, za divno čudo, ne plaču i uvek su nasmejana. Taj koncept je na žalost, bio primitivan za modernu ženu. Ajnštajn je zaista bio u pravu kada je rekao da su na svetu samo dve stvari beskonačne - ljudska glupost i svemir, ali da za svemir baš i nije sasvim siguran.
Dakle, beba bi trebalo da je uvek uz vas, dajte joj da čuje majčino srce, da oseća majčin miris i da prve godine budu što više u kontaktu sa majčinom kožom. U Švedskoj i Norveškoj sam, pre dvadesetak godina, bila u bioskopima gde su mame presvlačile bebe, dojile ih tokom projekcije i družile se sa drugaricama, podižući zadovoljnu i zdravu decu. Izborite se za dojenje na javnom mestu!
Sva deca znaju kakvo je uživanje kada sa mamom i tatom učestvuju u pravljenju obroka, u pripremanju hrane... ko ne pamti lizanje slatkih kašika kad se mesi torta? Dok je bio mali, moj sin Mihailo je obožavao da na selu prođe kroz leju, ubere papriku i gricka je, a kada mu na sto stavim papriku iz frižidera, mrštio se....Deca su uživala u tome da sama uberu, prstima dodirnu povrće i voće - Milena je sa neverovatnom slašću grabila svež kupus i trpala ga u usta.... ja sam, opet, na trešnji u dvorištu provodila dane berući ih i praveći minđuše od njih, kao deca jeli smo i bagremov cvet i divlje žute šljive na Dedinju....
Teodoru smo mučili i zlostavljali hranom: zdravo dete, sa sopstvenim ritmom, bila je sasvim nezainteresovana za hranu, i mi smo je prisiljavali da jede ono što ne želi. Moja je frustracija bila neopisiva - kamo sreće da sam tada znala ovo što sada znam! U trenucima očajanja, kada bi ona sasvim mirno odmahivala glavom, ljutila se i odbijala da jede, ja bih i plakala i urlala i vikala, što je sve pomno pratila još manja Milena i odlazila na spavanje sa neprogutanim zalogajem u ustima, podučena mojim histeričnim ponašanjem da ne treba da pljune zalogaj koji neće da ja opet ne bih vikala na nju.... mogla je da se zadavi tim neprogutanim zalogajem. Moglo je mnogo toga da se desi zbog mog neznanja i insistiranja na neprirodnom. Koja majka u prirodi ljutito tera dete da jede? A zapravo, moje ponašanje je posledica mog vaspitanja. Ja sam mrzela kuvano povrće i terali su me na silu da jedem ono što ne volim. Moja mama je znala koliko je važno povrće zbog vitamina, ali nije znala za živo povrće i nudila ga je kuvanog. Ne znajući da mrzim povrće samo zato što je kuvano, ja sam razvila averziju prema povrću i prešla na krompir, testo i meso, voleći voće, jer me srećom, niko nije terao da jedem voće....zapamtite, nije greh da svoju decu vaspitate na nov, drugačiji način od onog kako su vas vaspitali. Niko nije kriv što nije znao, ali ako znate a to ne činite, onda ste i te kako krivi.
Zato bi kroz igru trebalo uključiti decu u pripremanje svežih napitaka i sokova i pustiti ih da kreiraju nove recepte! Ko to nije voleo igračke poput kuhinje i malih tanjirića, blendera!
Nije u redu što smo iz ishrane isključili čulo dodira, što umesto prstiju koristimo viljuške i kašike. Možda smo se zahvaljujući onoj čuvenoj vizantijskoj viljušci, na koju smo toliko ponosni, više iskvarili nego što smo napredovali i zato, SRBI, setite se kako ste jeli pre te vizantijske viljuške iz 11. veka! Uostalom, tom viljuškom je jela šačica monaha...narod sigurno nije.
Ako dete jede nešto što nije zdravo, ne ljutite se na njega, samo mu ljubazno kažite da to nije zdravo. Deca su buntovna kada ih gnjavite i zato nemojte ni da pokušavate da ih ubacite u svoj kalup, i ne ponašajte se prema njima kao prema materijalu podobnom za tesanje i dresiranje - ljubav znači razumevanje. Trudite se da svoju decu razumete. Kada naiđete na otpor, postoji razlog za to. Verujte svojoj deci i pokušajte da dođete do tog razloga. Svi naši problemi sa decom potiču od nas, a ne od dece. Mi želimo da se nešto desi baš tada, baš tako, a to verovatno ne odgovara detinjem ritmu. Priprema, priča, podsećanje, razumevanje a ne pritisak, radnja a ne pripovedanje kako bi rekao Aristotel. Postavite samo sebi pitanje: zašto mislimo da su deca vredna ljubavi samo ako su dobra i poslušna? Ja ne čuh roditelja kako se hvali svojom decom tako što kaže, moje dete je plemenito, iskreno, radosno, srećno, već kaže, moje dete je dobro u školi, trenira plivanje, uči ovo ili ono....kakve veze sva ta dresura ima sa slobodom, kreativnošću, dobrotom i ljubavlju? Reći ćete, pa mora da bi uspeo u životu da nauči disciplinu, red i rad.... ali na temelju čega to tvrdite? U moje vreme, onaj koji završi školu imao je garantovani posao. Danas ni doktori nauka nemaju posao. Stalnih poslova će u budućnosti biti sve manje. Vaša deca će morati da nauče da budu samostalna, kreativna, da sama sebi izmišljaju i ostvaruju projekte, a to nema nikakve veze sa klasičnom školskom dresurom koja ubija kreativnost i genijalnost dece još na nivou obdaništa. Prema tome, njima je potrebna i drugačija škola i drugačiji način vaspitanja. No, vratimo se na hranu....
U početku detetu za užinu ponudite voće umesto uobičajenih toksičnih sendviča. Neko voće koje ono voli. Kasnije, za doručak, pređite na blendirani napitak u koji možete da stavite zeleno lisnato povrće, jabuku, bananu, neko semenje ili koštunjavo voće. Uz ručak napravite dobru, ukusnu salatu. Umesto industrijskih slatkiša, umesite urme ili smokve sa bademom (mlevenim) ili nekim drugim koštunjavim voćem napravite loptice koje možete da uvaljate u kokos, susam.
Citiram dr Slađanu Velkov: "Danas imamo epidemiju autizma. Ako se statisitički gledano povećanje autistične dece produži ovim tempom, prognoza je da će do 2050. godine, 90% dece biti autistično. Danas znamo da vakcine imaju udela u mentalnim i drugim poremećajima kod dece. Ne dozvolimo da biznis-vakcinacija oštećuje zdravlje i ugrožava živote naše dece". Moja najstarija kći, Teodora, u sedmom je mesecu života izgubila sluh usled vakcine velikog kašlja, a ja sam ipak dozvolila da primi i druge vakcine, baš kao i ostala deca iako sam uvidela da je broj vakcina koje je primilo moje treće dete, Mihailo, znatno veći od broja vakcina koje je primila Teodora, a što je sve još pet puta više od broja vakcina koje sam primila ja, a to opet deset puta više od broja vakcina koje je primila moja majka (samo jednu, beseže, protiv tuberkuloze). Moja majka nikada nije bila bolesna, a u bolnici je bila samo dva dana svog života - jednom kada je mene rodila, i drugi put, kada je umrla od moždanog udara. Logični zaključak bi bio, što manje vakcina, to zdraviji život...
Svaka vakcina unosi u organizam otisak bolesti protiv koje dete prima vakcinu. Osim toga, svi već znamo da se oni koji su primili smešnu biznis vakcinu protiv gripa razboljevaju podjednako kao i oni nevakcinisani. A ko se ne razboljeva? Oni s jakim imunim sistemom!
Otkako sam na živoj hrani, nisam se prehladila - i o kakvim to vakcinama onda pričamo! Deca koja su od rođenja ili ranog detinjstva uglavnom na živoj hrani, NE RAZBOLJEVAJU SE iako nikada nisu vakcinisana - i to je naučno potvrđena činjenica.
"Potrudimo se da veći deo dana deca provode napolju na Suncu ili snegu, da hodaju bosonoga kad god je to moguće, (ravni tabani, koje danas imaju sva deca su posledica ranog navikavanja na obuću. Naše stopalo nije predviđeno da stalno bude zarobljeno i utopljavano. Ono ima potpuno iste reakcije kao naše ruke, a njih stavljamo u rukavice tek na velikom minusu napolju....šta onda činimo svojim stopalima?) da jedu sirovu hranu a ne toksičnu industrijsku ili životinjsku. Autizam takođe, kao i drugi mentalni problemi se mogu tretirati ovakvim načinom života." Ovo su mudre reči dr Slađane Velkov.
Zdravlje vaše dece je u vašim rukama. Preuzmite odgovornost za svoje odluke i iskoračite iz formule da dete treba da bude dobro i poslušno.
Prestanite sa emotivnim ucenama i uslovljavanjima "ako pojedeš ovo, daću ti ovo, ako dobiješ peticu, kupiću ti ono što želiš, ako završiš fakultet, možeš da se udaš..." Deca treba da budu ono što jesu - slobodna i kreativna. I ma koliko vam to bilo teško da prihvatite, zapamtite da imaju pravo da sopstveni život vode u pravcu koji sami žele. Već sa dvanaest godina, ljudski mozak ima sve sposobnosti razmišljanja i zaključivanja kao i mozak odrasle osobe, samo nema iskustva. Dakle, već od njihove dvanaeste godine decu bi trebalo da tretirate kao odrasla i odgovorna bića, a ne kao dobre i poslušne robove koji će bruinuti o vama kada ostarite. Vaspitavamo i zlostavljamo decu znatno gore nego svoje roditelje, jer smo od malena naučeni da je najveći zločin na svetu dići ruku na oca i majku. Ali i majka i otac smeju da podignu i glas i ruku na dete. Kada baba dođe u kuću, činite sve da joj život bude udobniji, a kada dete dođe u kuću, prilagođavate ga svom okruženju. Kada baba slomi vazu - tešite je, a kada se to desi detetu, ono dobije grdnju. Jednostavno, preokrenite tu priču i poštujte svoju decu kao što poštujete svoje roditelje... a roditelje vaspitavajte kao svoju decu.
Posmatrajte kako su dobre majke u prirodi: dobre su jer svoju decu obučavaju da prežive i budu dobri roditelji. U životu, a ne u poslu, karijeri, školi, na fakultetu. Nije im cilj da njihova deca budu večno uz njih - bespomoćna. Naša deca skupo plaćaju naše greške i zato, učite iz sopstvenog detinjstva.

Maja Volk


RE: Žene - Kaja - 11-14-2012 03:24 PM

Tema: Kocka

Kockanje je nepredvidivo i uzbudljivo i retko ko mu može odoleti. Ali šta se dešava kada se kockanje otrgne kontroli, postane opsesija, bolest i ogroman problem koji preti da uništi čitavu porodicu? Na ovu temu, Žene razgovaraju sa kompozotorom i bivšim kockarom Draganom Aleksandrić i psihoterapeutom Jelenom Manojlović.